Лета 1805. године, неколико индијанских поглавица и ратника састало се на савету у Бафало Крику, у Њујорку, како би чули презентацију хришћанске поруке коју је представио господин Крам из Бостонског мисионарског друштва. Након проповеди, одговор је дао Ред Џекет, један од водећих поглавица. Између осталог, поглавица је рекао:
„Брате, кажете да постоји само један начин да се обожава и служи Великом Духу. Ако постоји само једна религија, зашто се ви белци толико разликујете око тога? Зашто се сви не слажете, када сви можете да прочитате Књигу?
„Брате, речено нам је да проповедате белцима на овом месту. Ови људи су наше комшије. Познајемо их. Сачекаћемо мало и видети какав ће ефекат ваше проповедање имати на њих.“ Ако утврдимо да им то чини добро, да их чини поштеним и мање склоним да варају Индијанце, онда ћемо поново размотрити оно што сте рекли.“
Шта ако би сви сачекали да виде какав је ефекат наша религија имала на нас пре него што одлуче да је прихвате? Колико би људи прихватило нашу религију на основу тога што су посматрали разлику коју је направила у нашим животима?
Апостол Петар је у свом првом писму рекао да људи, попут Поглавице Црвене Јакне, прате сваки наш потез да виде какву разлику наша вера чини у нашим животима. Људи који нису верници живе свуда око нас, каже Петар: „Часно се понашајте међу незнабошцима, да у случају када вас осуде као оне који чине зло, посматрајући ваша добра дела, прославе Бога у дан посете“ (1. Петрова 2:12). Реч видети значи „посматрати“, не пролазни поглед већ концентрисан напор. Људи праве менталне белешке о нама. Људи нас посматрају, свиђало нам се то или не, посебно ако тврдимо да смо верници.
Шта они посматрају? Као и Поглавица Црвене Јакне, они пазе да виде да ли се наше понашање поклапа са нашим веровањима, да ли се наш ход поклапа са нашим говором, да ли се наш карактер поклапа са нашим признањем, да ли се оно у шта тврдимо да верујемо у недељу примењује у пракси у понедељак. Једном речју, они пазе да виде да ли имамо интегритет.
Обележје хришћанског живота је интегритет. Зар то није оно што је Поглавица Црвене Јакне желео да види код белаца: да ли су добри, поштени и да нису склони варању?
I. Значење интегритета Интегритет је висок стандард живота заснован на личном моралном кодексу који не подлеже хиру тренутка или диктату већине. Интегритет је за лични карактер оно што је здравље за тело или вид 20/20 за очи. Интегритет долази од речи целокупно. Особа са интегритетом је цела, њени животи су склопљени. Људи са интегритетом немају шта да крију и чега да се плаше. Као што је Соломон написао: „Ко живи у интегритету, живи безбедно“ (Посл. 10:9). Њихови животи су отворене књиге. Они говоре свету који их посматра: „Само напред и погледајте. Моје понашање ће бити у складу са мојим уверењима. Мој ход ће бити у складу са мојим говором. Мој карактер ће бити у складу са мојим признањем. Ко сам у недељу, биће исти у понедељак и сваког другог дана у недељи.“
II. Узор интегритета Без сумње, Исус је врхунски узор интегритета. Његов живот је доказао његову чистоту и одличан карактер, да су његови непријатељи могли само да изјаве: „Када су дошли, рекоше му: Учитељу, знамо да си истинит и да никоме не попушташ, јер не гледаш пристрасно (А) [а], него истинито учиш путу Божјем“ (Марко 12:14). Нови међународни превод то преводи као „Учитељу, знамо да си човек од интегритета.“ Чак и на крају свог живота овде на земљи, док је стајао пред Пилатом у подсмеху суђењу, владар је рекао: „Не налазим никаквог основа да оптужим овог човека“ (Лука 23:4). Није било основа за кривицу, никаквих доказа о кривици, пронађених код Исуса. Другим речима, његово понашање је одговарало његовом веровању, његов ход је одговарао његовом говору, његов карактер је одговарао његовом исповедању.
Управо из тих разлога је Петар поучио све вернике: „Јер сте на то позвани, јер је и Христос пострадао за вас, оставивши вам пример да идете његовим стопама“ (1. Петрова 2:21). Петар нам даје пример, модел интегритета који треба да следимо. Ако нас свет посматра, онда би и ми требало да посматрамо Христа. Требало би да следимо његов пример. Требало би да чинимо као што је он чинио.
Чарлс Шелдон је одржао низ порука у својој цркви у Топики, у Канзасу, о заједници верника која је почела да моделира понашање, карактер и ход Исуса. Као свој текст узео је 1. Петрову 2:21. Његове проповеди су састављене у књигу „Његовим стопама“, која је одмах постала бестселер. Прича се окреће одговору кључних чланова цркве на изазов њиховог свештеника.
